DANIJELA-POEZIJA

Zelela bih da pozdravim nasu drugaricu Danijelu,koja je resila da sa nama podeli svoje pesme.Danijela,pesme su ti odlicne,toliko tople i iskrene,vidi se da dolaze pravo iz srca.Samo nastavi da pises,tvoji radovi i ti ste na ovom blogu i vise nego dobrodosli.Puno te pozdravljam i zelim svu srecu...
Lutak...

Slike mojih misli

Kad stisnem zube,
kao da cujem zvuke neke pesme utkane u usi horizonta.
Kad zamisljam slike,
kao da vidim susrete sunca i mora na paucini stena.
Kad posmatram lica
kao da osetim bolpraznine u ocima samca.
Kad grizem usne
kao da dodirujem jastukemacijih koraka naslikanih u snegu.
Kad osetim dodir
vidim samo dva crna bisera
kako mi se smese
i tada znam da sve slike nestaju.

Da si bio tu

Da si bio tu kad svetovi su ratove vodili,
moj svet bi pevao u miru
,glasovi bi slavili radost vetra,
a sve tuge pobedjene bile.
Da si bio tu kad su se reke slivale u pernata mora pod mojim snovima,
sumornim i strasnim slikama uma,
ja ne bih spavala.
Da si bio tu, kad sama sam cutala u mraku,
dok su se ulicne lampe gasile,
ja bih ti pricala.
Da si bio tu,dok su kapci prozora lomili jutro,
a sunce brisalo slike na mutnom staklu,
kapci bi se sami otvarali.
Da si bio tu,ja ne bih bila sama,
i ne bih jutra cekala sama,
u zracima sunca koji sudo mog kreveta dopirali.

Vec vidjeno

U ocima ti videh kisu,
ali ona nije ljubila tlo.
U mraku cuh dve senke kako disu,
a kao da bilo ih je sto.

U kosi ti zapazih vetar,
planinskim dahom ponesen,
nosio je pesmu u etar,
teturao,pijan,zanesen.

Na usnama ti naslikah reci,
temperu kisa je sprala,
jedino leto zimu leci,
i topi odsjaj plavih kristala.

Zamisljam

Zamisljam slike,
daleke pejzaze,
miris limuna u vazduhu.
Zamisljam godine,
slucajne susrete,
jesenje parkove...
Zamisljam srece,
davno zaboravljene ljude,
nedosanjane snove.
Zamisljam reke,
misli sto nekud plove...
Zamisljam ruke,
neobican hod,
lanene sesire...
Zamisljam,ali samo na tren,
da uhvatim sen buducih dana.
Zamisljam,obecavam,
jos samo ovaj put,
dok cirkus ne krene.
Zamisljam,sve dok ne saznam,
dal' neko zamislja mene.??

Neko

Ja cutim milion reci,
ja disem duboko pod vodom,
ja htedoh nesto ti reci,
ali nisam sada sa tobom.
Ti spavas negde daleko,
mozda mislis na mene sada,
mozda slutis da postoji neko,
neko ko ceka,
ko ti se nada.
Ja cekam bez sata na ruci.
Ja vreme prodajem sama,
na klupi u parku,u luci..
i mislim o tebi svakog dana.

Trska

Nisam volela,
ja to ne umem.
Umem samo da bezim,
da se krijem,
da ne razumem.
Sebicna sam,
gorda,
drska...
Slomljena sam.
Ja sam samo trska.

Poezija by Zera Princ

Dozivi magiju

Ne govori, ne kvari trenutak,
zelim samo da osetim tvoju blizinu,
dopusti instinkt da te vodi,
samo tako otkricesh istinu.
Uchinimo ovu noc nezaboravnom,
dozvoli da razmrsim tvoju kosu,
vodimo ljubav pod nebeskim svodom,
prepustimo tela ljubavnom zanosu.
Doci ce starost brzinom svetlosti,
samo od secanja zivecesh tada,
zato probaj zivot, oseti ljubav,
dozivi magiju dok si mlada.

U tren dotaknimo Bozansko,
spojimo tela i postanimo jedno,
da li ce iko saznati nije bitno,
sem ljubavi nishta nije vredno.


Kada ostanesh sama

Kada ostanesh sama,
kada sklopish ochi umorna od sveta,
kada ti zvezde ne ispune zelje,
kada duga izgubi svoje boje,
kada Sizifov kamen niz brdo krene.

Kada ostanesh sama,
kada fontana zelja jednom zataji,
kada princeza u srcu ti zaspi,
kada se zapitash gde mladost odlazi,
kada Nojeve barke nema da te spasi.

Kada ostanesh samau ovom svetu propasti i lazi,
kada shvatish da ljubavi oko tebe nema,
poslushaj srce i slobodno me potrazi,
bicu svetionik ljubavi u moru mrznje,
spreman da sve zrtvujem zbog tebe
i sa zvezdama rat da vodim,
samo da te imam pored sebe.

Proza...

Moj Tajni i ja.....

Ponekad upoznamo ljude koje znamo od uvek.Prvi put ih vidimo a osecamo ih. Znamo odmah kakvi su i od cega su. Nismo ih nikad do sada videli ali ih poznajemo. Ne mozemo sebi objasniti zasto su nam toliko bliski,a i ne pokusavamo...jer bitno nam je samo da nam je sa njima lepo i da smo opusteni kraj njih. Volimo iste stvari..na isti nacin gledamo na zivot..istim se stvarima smejemo i uzivamo u onom sto volimo.Takvi smo moj Tajni i ja. Znam ga od uvek.On je ja i ja sam on. Postoji ipak nesto u cemu nismo isti. Na tuzne i bedne stvari ne gledamo istim ocima, a bedni smo mi.Ja i on. Krijemo se da nas niko ne vidi...krijemo da niko ne sazna da imamo jedno drugo...pred drugima glumimo da se ne poznajemo. Lazemo one koje mozda volimo...ali za koje znamo da sigurno vole nas.To nam daje snagu i pouzdanje...mi smo voljeni i zato smo jaki.Vole nas oni koji zele da budu voljeni...a mi ih i mozda i ne volimo ali im dozvoljavamo da nas vole! Trebamo jedno drugo...ocajnicki...jer jedino kad smo zajedno mi znamo ko smo i sta smo.Jedino tad. Opet idem tamo,tamo negde gde je on.Idem,da bi se osetila zivom.Osecam drugaciji vazduh..ostriji...gledam u nebo.Vidim predivno nebo i divne bele oblake. Razmisljam koliko dugo vremena nisam videla oblake.Sve je ovde cistije.. put kojom putujem...i kuce i sume i grad...sve..bas sve! Lepo mi.Ovde je sve drugacije i lepse iako me ovi ljudi ne poznaju.Nisam njihova...ali prihvata me ovo nebo i ovi oblaci jer ovde sam dosla,da bih bila sa njim.Saljem mu poruku:Stigla sam.Ne dugo zatim cujem poruku.On javlja: Veceras sam sa tobom.Srce pocinje jace da mi udara...zamisljam nase trenutke bivse i buduce i ta sreca me odvodi u san... Noc je pala.Cekam ga.Otkljucavam vrata jer treba svakog trena da dodje.Vrata ostavljam tako..otkljucana da odmah udje...bez kucanja,da ga niko ne vidi..jer on je Tajni.Cujem kucanje.Tu je. Ne ljubimo se i ne rukujemo se.Samo se smejemo i pozdravljamo.De si ti Lutak rece mi...Pa tu sam odgovaram. Sedamo na krevet....pocinjemo da pricamoKaze mi: Nisam hteo da dodjem ovog puta...Kada sam primio poruku rekao sam sebi: Necu ici....ali ti si me urekla.....nisam mogao da se obuzdam...Pocinjem da se smejem.I ja i on.Pokusava da bude duhovit ali ja znam da je iskren. Ne ljutim se ..zato ga trebam...sto je uvek iskren i sto ne postoji maska na njegovom licu. Njegova iskrenost me ne boli i ovog muskarca sto sad sedi kraj mene vise ne volim i nikada vise necu, ali trebam ga...trebam ga da se osetim zivom i da sa njim budem ono sto jesam! Ne volimo se..ali trebamo jedno drugo. I sedimo jedno kraj drugog na krevetu. Pijemo vino...gledamo se...bez dodira.Ne dodirujemo se dugo...predugo..jer zelimo da zelja za nama samima postane sto veca. Gasim svetla..palim svece i rasprostirem crno cebe na pod sobe..bacam i jastuke..eto tako, cisto da nam se nadje. Krecemo da nestajemo sa ovog sveta i odlazimo u svet dodira i zadovoljstva.Goli smo,pijani i zivi. Ne postoji niko i nista na ovom svetu sem nas...samo mi..nasa tela i zadovoljstava.Jedno zadovoljstvo prelazi u drugo pa u trece...ne mozemo da prestanemo......ponekad uzivamo u neznosti a vec sledeceg trenutka u grubosti..zavisno od toga u sta se tog trenutka pretvorimo.Pijemo i topimo se u hiljade boja.Vidim boje..konacno! Po cele dane jedemo, pijemo i lezimo.Svakim danom smo umorniji i iscrpljeniji.Ponestaje nam snage, a i maste...zato treba da se rastajemo i da ide svako na svoju stranu. I odlazi.Odlazi bez poljubca ..samo mi rece: Odoh ja...ne volim rastanke.... Ostajem opet sama u hotelskoj sobi. Ne znam sta cu,ni gde cu, ni kod koga cu. Ne mogu da pricam...place mi se. Usamljenost me boli.Sloboda boli. Ne moze mi ni sa kim biti tako lepo kao sa njim .Niko mi ne moze pomoci....Moze mi pomoci MORE setih se,uzimam stvari i idem njemu...moru...Opet putarim..Stalno negde putujem a nikad nigde da stignem... Ipak,najlepse je kad stignem na more. Tu sam,gledam ga.Predivno je. Idem da plivam,da ga zagrlim..idem da nestanem u ogledalu onih divnih oblaka i onog neba...Osecam njegov miris..isto mirise kao nekad davno kad sam zadnji put bila u njemu. Ronim,prevrcem se u njemu...lezim na njemu...mislim na NJEGA...eh da ga volim kao ovo more...,da mi rasiri ruke kao ono...i da me primi u sebe. More daje zivot ali ON to ne moze da da.Jer niko nam ne moze dati ono sto nema. Osecam se cistom...svi mirisi NJEGOVI sa mene nestaju...danas ga se secam a sutra necu vise. Sutra cu se secati samo mora...i njegovog zagrljaja. Ove topline sto mi je dalo. Sutra cu se secati kako sam bila ziva kad odem tamo gde postoji puno ljudi ali sa maskama na licima..koji nisu kao moj Tajni....tamo gde ne vidim oblake nikad...tamo gde svi glume da imaju dusu da bi te sto jace i dublje povredili...tamo gde nema mora. Ali ko zna sta nosi zivot...mozda i tamo jednog dana sretnem nekog ko je kao moj Tajni...

Ali ko ce mi dozvoliti da ga volim....

07.06.2007

Oprostaj.....

Toliko ruznih reci sada se nakuplja u meni zbog toga sto mi se dogadja.Ali trudicu se da nijednu ne izustim jer ne zelim da se rodi mrznja.Ne zelim da mrzim coveka koga sam volela, s kojim sam jela isti hleb i disala isti vazduh. Ne znam zasto ti je pogled tako hladan, i zasto tako mrsko razgovaras o nasim problemima ali znam da nam tisina nece pomoci. Ona ce nas ubiti. Ubice ono malo topline u nama koju smo znali da delimo, ubice nase poslednje lepe trenutke koje zelim da pamtim. Zar mogu da cenim nekoga ko voli samo sebe? Takav mi ne trebas, takvog te nece nijedna. Meni prebacujes, a sebe stitis, mene trujes a ti se sladis. Takvo zlo iz tebe vrca,TAKVO! Treba li da se pravim da ne primecujem koliko ti je tesko da se trudis? Treba li da ti precutim svaku gresku?Mislis da se toliko plasim da cu te izgubiti? Ne plasim se, nemoj da racunas na to. Bitnija mi je moja sopstvena dusa od tvog bivstvovanja.Tebe ionako vec dugo gubim. Ti vise nikada neces biti onaj koga sam volela, kome sam bila u stanju da poklonim sve. Mogu ja i sada sve da cinim za tebe, ali vise ne zasluzujes bas nista. Kako dati coveku koji ne zna da kaze hvala, kako dati coveku koji ne ceni trud i ljubav?Kako dati nekome ko nikad ne daje i uzvraca? Hriscanski je, ali ne mogu preko sebe.Ne zelim. Nije toliko vredno da gubim sebe zadrzavajuci tebe. Ne zelim da trampim svoju srecu ni za sta tvoje. Ti nisi rodjen da volis.Nisi znao da otvoris srce i prepustis se.Nisi nikad znao da cenis moje suze prolivene zbog nas, nisi nikad mario kako mi je kada odes nasmejan i ostavis me tuznu. Vidi se koliko ti znaci ova veza, ne moras da se trudis da govoris, ti ionako vise volis da cutis. Pa cuti sad, i uzivaj u svojoj sebicnosti, u svojoj oholosti. Smej se i raduj, likuj. Zivi sam,trosi samo na sebe, posveti se "onima,koji ne zele da se vezuju" koji su spremni za sekund da ti okrenu ledja. Radi sve sto hoces, bas onako kako si radio . To je tvoja igra, tako ti igras.Gazis pravila i mislis da pobedjujes.Mislis da je to pravi put? Vise me ne zanima ni da pokazes kajanje i zaljenje, ni da priznas sve svoje greske. Sad si za mene samo utvara koja se pojavljuje u hodnicima mog secanja. "Ostaces slobodan, neces se vezati,vazno je samo dobro se zezati" Neka ti je sa srecom tvoja sloboda, nadam se da je stvarno toliko vredna da si menjao mene za nju...

23.04.2007

Patnja....

Mislim da zaista neki moraju sve na teži nacin. Iz nekog razloga koji ponekad i ne moramo znati. Ali to nije razlog da mislimo kako smo najnesrecniji i kako su svi naši pokušaji i nadanja uzaludni. Ponekad zanemarujem cinjenice, zamagljujem oci lažima. Ne lažem druge. Cak mislim da sam okrutna u iznošenju istine, pa ko preživi neka prica.Lažem sebi. Ali ne dugo i ne toliko da se izgubim u maglama cudesnog sveta. Ne. Saspem ja tu istinu jednako okrutno i sebi. Možda je malo bolnija zbog zavaravanja, ali je barem istina. Nikad se ne smatram nesrecnijom od drugih. Naprotiv. Verujem da me u životu prati sreca. Ljudi olako odbacuju lice srece iz svog života. To je do percepcije, do našeg doživljaja stvarnosti. Da, mogu se baciti u depresiju i reci da mi je sve do sada preživljeno više nego dovoljno za ovaj život. I šta onda? Da propustim ostatak svog života? Da ga provedem u oplakivanju? Ne. Ostaje još vremena da se stvari pokrenu na bolje. Možda se nikad ne pokrenu, ali to nije moj problem, jer ja jednostavno moram ostati do kraja bitke. Moja briga je kako da ucinim život boljim i kvalitetnijim sebi i drugima. Na kraju æu znati, možda. Hocu da pokušavam. Izgradila sam svoje mehanizme za preživljavanje. Pisanje je jedan od nacina. Možda je u svemu previše tuge. Ali to je nacin da budem sretna kad stavim tacku na slova o jednoj emociji. Neke se vracaju uvek. Konstante su mog pisanja. To su oni duboki zarezi u duši koje je teško zakrpiti zahvatima olovke i papira. Jesam li preživela pakao? Zavisi kako se uzme. Svakom je coveku njegov bol najveci na svietu. Svi mi živimo svoj pakao. Nesreca je u glavi coveka. Ona žena o kojoj sam pisala i jeste i nije nesrecna. Relativno je. Možda živi ispunjeniji život od nekog prolaznika koji je sažaljeva. Jer skloni smo uvijek prvo komentarisati druge, a ne videti svoju sliku u ovom svijetu. To je naša stvarna nesreca. Možda je ovaj život jedno ludilo. Ali moje je da se borim i ostanem normalna. Rodjena sam sa pobunom u venama i ne pristajem na ono što mi se nudi ako znam da mogu uciniti da bude bolje. Ako u svemu tome ostavim traga na druge ljude, jer ja sama sebi nikad nisam konacni cilj i svrha, onda ima smisla. Možda jednom nekom coveku ponudim obrazac za preživljavanje. A to je vec sreca! A sreca nije imati sve što poželiš. Sreca je umeti živeti s onim što imaš i biti sposoban videti srecu u svemu što ti se servira u ovom životu. Naravno, ne uljuljkivati se u sadašnjem trenutku, vec težiti da vec sutra stvari budu još srecnije. Teško je. Strašno je teško. Zato cu i sebi, a i vama koji ovo citate otvoriti vrata još jedne okrutne istine: "Da bi grane stabla dosegle nebesa, korenje mora dosegnuti pakao." Ne kazem to ja,vec alhemicari iz srednjeg veka.....

18.02.2007

Noc bez sna.....

...Da,priznajem,to je bilo fenomenalno.Ta velika muska ruka,ti nezni vrhovi prstiju koji umeju da miluju,da traze,da nadju.Istovremeno je svojim usnama trazio moje,nalazio ih i gubio,dok je trazio nesto drugo,vrat ili uvo,ili zudeo da mi daruje poljupce male i kratke,ali beskrajno nezne,po celom licu.Osecala sam da mu se predajem,Bilo je to jedno mocno osecanje.kao nekakav dzinovski talas,koji sam gledala na obali mora,jednom,jedne jeseni.... To nisu bili strast i zelja. To je neko cudesno osecanje da nestanem u njegovom zagrljaju,da se istopim.tada sam znala da je on negde na vratnici nekakvog mog novog zivota. Ne,nije to bio bol,mada sam sigurna da je bolelo. Osecala sam da sada upravo treba da se dogodi ono o cemu sam do sada toliko slusala,sto sam poslednjih meseci sa interesovanjem pokusavala da dokucim. Jedino sto sam videla,bile su njegove prelepe oci koje su mi sve rekle... Osecala sam njegov dah na svom licu,i cinilo mi se da sam se potpuno ukocila,da sam neki drveni lutak,koji je njega cekao celog zivota da ga ozivi.... Ta suluda noc nije imala ni svoj pocetak,ni kraj... Sve sto je bilo posle,licilo je na snove u javi,na javu u snovima.......

14.08.2006

U lavirintu izgubljenih zelja.....

Zelela sam trenutak u hodniku vremena koji ce zauvek nositi pecat tvog imena.Zelela sam lepotu tvog beskraja.Tvoje misli prepune pomesanih boja.Zelela sam tebe u svojim snovima.Zelela sam i ako znam da nisam smela……… Dok tiho pada noc i roji se million zvezda , pitam se koja je tvoja?A onda ponovo sapat nisi smela,nisi smela……. a toliko si zelela ……….. Sada u lavirintu svojih secanja vidim izlaz protkan bolom zaborava i ocajnicki trazim pukotinu suncevog sjaja.Trazim zrak koji sam na momenat ukrala………a znala sam,znala sam da nikad ne moze biti moj. Okrecem se nazad,pocinjem da trcim ,cujem sapat…..ti zelis, zelis a znas da ne smes, trcim jos brze , u daljini vidim tvoju izbledelu siluetu, prozima me drhtaj , ne znam sta da radim, sapat ne prestaje….ne smes , ne smes.Gledam u tebe i dalje stojis, ne prilazis, trazis da se sama izborim .Cujem samo odjek tvojih misli, ti se plasis, ti se plasis……. Atmosfera koja steze , ruke veze i ne prija….mozda ne znas, to se zove, agonija. U dubini svoje duse znam jedno, oduvek a nikad tvoja, vredelo je ziveti zbog toga.I zato trcim i dalje u susret tebi i zelim , zelim……sklanjam sapat sopstvenog straha i osecam da se predajem iskonskoj sreci…..Prepustam se trenutku koji me nosi …….i znam da ne smem, ne smem…….ali toliko zelim....

18.02.2007

Sveta knjiga mojih secanja......

Opet nocas otvaram svetu knjigu mojih secanja da prelistam najlepse trenutke nasih dana. A njih je tako mnogo,tako malih i velikih,tako svetlih i tako tamnih.A sve ih podjednako volim.A tek one male nezne trenutke,kada sam pomisljala da si ti ja, a ja ti,oni su mi najdrazi.Najlepsi,najsvetiji.Oni me vrate u vreme najlepsih mojih snova koje sam imenom tvojim zvala. I jos uvek ih zovem.

Ako jednom......

Ako jednom odlucis da odes negde,na neko drugo mesto,nekoj drugoj osobi,ja cu ti prva pozeleti srecan put.Molicu nebo da bdije nad tobom,mesec da ti nocu osvetljava put,sunce da ti snagu da,da nikad ne posustanes tragajuci za ispunjenjem. Ja sam ga nasla u tvojoj sreci jer tvoja sreca je i moja sreca,tvoja bol je i moja bol.

Poezija....

Zelim....

Zelim pesmom da te uspavam,svojom dusom da te umivam
Zelim nebom da te pokrijem,svakom zvezdom da te ugrejem.
U tebi,sve moje mirno spava,sa tobom sve je san i java.
Zelim jutrom da te probudim,celim telom da te osetim.
Nezno da ljubim te,pogledom govorim sve,
to sto vidis u mojim ocima,nije laz,istina je....!!!


Molba....

Dozvoli mi
još jedan vrisak
jedan iz srca krik
još jedan pre sna
tvoje ruke stisak
jedan nevidljivi osmeh
i uzdah vidljivi u tami
još jedan smrtni greh
nek bude samo moj.
Dozvoli mi
pod telom tvojim
još jednom da se izvijem
kao duga da promenim
sve boje još jednom
pod pazuhom da ti se svijem
i pre nego što razum
me nacisto izda
pre nego što poslednji put
vrisnem od nemoci
pusti tu suzu
što mi niz lice klizi
da se bar ona
umorna spusti na tvoj dlan.
Ako baš želiš
još jednom zgazi me
i ponizi
pa da bez žaljenja utonem u vecni san...



Ceznja....

Ceznja cveta u meni.
Nemiri razum mute.
Pohotom mirise svaka noc.
Ruka drhti kao list prazna.
Poznanstvo.
Misljah-kao sva druga,
povrsno sexualno.
Ali,nije.
Sadrzajno je,lepo,uzbudljivo i cisto.
Zurim.
Imam sastanak sa tvojim usnama.
Zurim.
Cekaju me tvoje ruke zagrljajem da me skriju
. Zurim.
Ceka me tvoj osmeh da me razveseli.
Iskri mi telo od tvojih dodira.
Strasti kljucaju.
Razum se muti od tvojih poljubaca.
Nestajem, u tvojim neznostima.
Volim te.
Zbog svega.
Sudbine nam slicne.
Posten si,pazljiv drag,nezno -strastven.
Volim te.
Volecu te uvek.
Zbog sadrzajnosti i lepote,koju imas za mene....




Kao reka....

Kao reka sve procice,
i nasa soba sa morem ljubavi.
Ti i Ja,i mnogo nedorecenog u nama..
Ne reci bilo je,desilo se ,
nase usne su tisina,
nasa srca su usnula zvona budjenja...
Sve ce to jednom proci....
More ce se razbiti o hridi...
Sve osim nas...
Mi cemo biti,
izgubljene daljine
neprohodnih suma ka suncu beskaraja.....




Ljubav se radja....

Kazu da se ljubav radja,
kad joj se covek najmanje nada,
odakle sad ti u srcu mome,
kako si dosao tako iznenada!

U srcu mome ljubav se rodi,
od svih drugih puno veca,
posle kise sunce napokon granu,
i mene obasja lepota i sreca!

Kazu posle kise duga ce doci,
poslije mraka uvek doci ce dan,
ti si se meni pojavio kao duga,
kao nestvarno cudesan san!

Sad mi u ocima samo ljubav sija,
srcem mi samo sreca vlada,
kako se ljubav ovako uvek rodi,
kad joj se covek najmanje nada!!!




Da li mrzim ili volim......

Mrzim tvoj osmeh i tvoje lice,
mrzim tvoje proste reci propalice.
Mrzim kada mislis da te volim,
mrzim jer ne das da te smatram svojim.
Mrzim tvoju pojavu i tvoj grub glas,
jer me sve veze za tebe kao tanka vlas.
Mrzim tvoje drzanje i prokleti ponos,
mrzim tvoje drugove i nas glupi odnos.
Mrzim grozne snove koje ti znas,
jer mi sve uzimas a nista ne das.
Mrzim sve sto sa tobom ima veze,
mrzim tvoje izjave i ljubavne veze.
Mrzim tvoje dodire i tvoje tople ruke,
jer me uvek stavljas na slatke muke.
Mrzim tvoju smedju kosu i tvoje zelene oci,
jer zbog tebe imam samo hladne noci.
Mrzim te iz dana u dan,
ponavljam sve tise,
mrzim te mrzim,
jer te volim sve vise
j
er te volim sve vise!!!